SRPSKI JUNAK KOM SU ČAK I NEMAČKI VOJNICI ODALI POČAST: Otvorena izložba posvećena đeneralu Krsti Smiljaniću - heroju koji je život posvetio otadžbini (FOTO)
Dodajte Kurir u vaš Google izborPovodom obeležavanja Vidovdana u Dvorani Muzeja na otvorenom "Staro selo" u Sirogojnu otvorena je izložba "Armijski đeneral Krsta Smiljanić", autorke Snežane Đenić, istoričara, muzejskog savetnika i direktora Biblioteke "Ljubiša R. Đenić" iz Čajetine.
Izložba je posvećena jednom od najznačajnijih vojnih stratega, armijskom đeneralu Krsti Smiljaniću, rodom iz zlatiborskog kraja, koji je kao komandant Drinske divizije u Prvom svetskom ratu dao veliki doprinos oslobođenju i ujedinjenju jugoslovenskih naroda, za šta je odlikovan 35 puta.
Postavku čini jedna trećina fonda biblioteke u Čajetini, a sadrži 90 eksponata, fotografija i dokumenata koji prikazuju životni i vojni put đenerala Krste Smiljanića.
- Armijski đeneral Krsta Smiljanić spada u red znamenitih Srba 20. veka, u red elitnih vojnih stratega i zaslužnih za veliko delo oslobođenja i ujedinjenja svih jugoslovenskih naroda. Ono što predstavlja izuzetnu vrednost Krste Smiljanića, što oslikava suštinu njegove ličnosti, jeste to da je on visoke položaje u vojnoj hijerarhiji postigao isključivo svojim zalaganjem, svojim radom i jednom časnom službom svom narodu i otadžbini. On je bio oficir ordonans kralju Milanu i kralju Aleksandru Obrenoviću, blisko je sarađivao sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem tokom čitave njegove vladavine i od svih primio najviša odlikovanja. Dobio je i Takovski krst i Karađorđeve zvezde, ali on nikada nije bio dinastički oficir. Nije pripadao nijednoj vojnoj hunti, ni Crnoj ni Beloj ruci, kao što nije bio član kamarile, niti bilo kog drugog klana - rekla je autorka izložbe Snežana Đenić.
Kako kaže, on je "polagao zakletvu četvorici vladara i časno im služio, ali je smatrao da se ta sveta zakletva jedino polaže pred svojim narodom i svojom otadžbinom. I u tome jeste njegova veličina".
- Krsta Smiljanić je rođen u zlatiborskom selu Ljubišu 1868. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Užicu, a Vojnu akademiju u Beogradu 1896. godine i zbog svojih izuzetnih sposobnosti odmah je bio preveden u đeneralštabnu struku. Na usavršavanju svoje struke proveo je godinu dana u Francuskoj u 74. pešadijskom puku u Ruanu, a pred Balkanske ratove vojvoda Putnik ga angažuje za jednog od svojih najbližih saradnika i poverava mu vrlo značajan i osetljiv saobraćajni sektor u Glavnom đeneralštabu - navela je autorka i dodala da je "u toku Prvog svetskog rata Krsta Smiljanić predvodio najelitniju diviziju srpske vojske, Drinsku diviziju, a heroizam koji su oni tada pokazali učiniće ih besmrtnim i ujedno predstavljati najsjajnije i najkrvavije razdoblje u istoriji srpske vojske".
Sjajne pobede srpske vojske 1914. godine, u kojima je značajan doprinos dala Drinska divizija, izazvale su divljenje brojnih državnika i političara, a vojni eksperti su ih uvrstili u programe vojnih akademija, čak i van Evrope. Početkom oktobra 1915. godine, pred naletom daleko nadmoćnijeg neprijatelja, srpske trupe nisu uspele da stabilizuju front i primorane su na povlačenje prema jugu, kroz besputne, snegom zavejane predele Albanije i Crne Gore. Hladna zima, glad, iscrpljenost i pljačke na putu pretvorili su ovaj marš u najveći egzodus u savremenoj istoriji Srba. Bila je to drama jedne male države da se održi u svetu velikih i nadmoćnih... General Žofr, komandant francuske vojske, rekao je za ovaj odstupni marš "da u okolnostima u kojima je izvršen, po strahotama prevazilazi sve što je istorija do tada zabeležila" - kaže Snežana Đenić.
Kako kaže, Drinska divizija pukovnika Smiljanića imala je zadatak da štiti odstupnicu ostalim armijama, a na kraju su završili na Krfu u prvim mesecima 1916. godine.
- Umrli ratnici Drinske divizije, njih 680, sahranjeni su na privatnom posedu Janisa Janulisa, seljaka iz Agios Mateosa. Drinci su svojim drugovima podigli spomenik koji je osvećen na Spasovdan 1916. godine i to je bio prvi spomenik srpskoj vojsci na Krfu. Janis Janulis, a ni njegov unuk, ni do danas nisu zaorali njivu u čijoj blizini leže kosti slavnih srpskih junaka - kaže naša sagovornica.
Potom je usledio Solunski front.
- Po rasporedu Vrhovne komande Drinska divizija dobija jedan od najtežih zadataka, da osvoji Kajmakčalan, najviši vrh i najjači objekat na čitavom frontu. Kajmakčalan je bio svojevrsni simbol koga su Bugari morali držati do poslednjeg vojnika, a Srbi osvojiti po svaku cenu. Drinska divizija je uspela da nadčovečanskim snagama, nakon 20 dana neprekidne i žestoke borbe, osvoji ovaj, kako su ga nazvali, "najkrvaviji kamen" Solunskog fronta. Zauzeće Kajmakčalana predstavljalo je herojski poduhvat, jer borbe na toj visini nisu vođene ni na italijanskom frontu u Alpima. U srpskom zvaničnom izveštaju, pored ostalog, zapisano je sledeće: "Zauzećem Kajmakčalana naše pobedonosne trupe prvi put stupaju na zemljište svoje otadžbine. Čast za to pripada Drinskoj diviziji" - navela je Snežana Đenić.
Između dva svetska rata đeneral Krsta Smiljanić obavljao je mnoge dužnosti. Bio je šef Vojne misije u Ljubljani, koja će prerasti u Dravsku divizijsku oblast pod njegovom komandom. Obavljao je dužnost komandanta Treće armijske oblasti u Skoplju i Druge armijske oblasti u Sarajevu. Bio je ban Zetske banovine i kraljev senator sve do svog penzionisanja 1938. godine.
- Početak Drugog svetskog rata zatiče ga u Beogradu, ali on ubrzo odlazi u Ljubiš. Međutim, Nemačka komanda je želela da čuvenog vojskovođu ima u svojoj blizini i pod kontrolom, tako da izdaje naređenje za njegovo hapšenje. Nemački vojnici su svom ratnom protivniku odali dužno poštovanje i dok je stari đeneral izlazio iz kuće pozdravili su ga vojničkim pozdravom i u stavu mirno. Godine okupacije proveo je u Beogradu, u kućnom pritvoru, sve do svoje smrti 14. maja 1944. godine - rekla je autorka izložbe.
Na kraju je dodala da je "za svog života dobio 35 odlikovanja, od toga 15 stranih i ovaj omaž velikom ratniku bio bi samo jedan mali dug za njegova velika dela, za sve ono što je on u svojoj blistavoj karijeri uradio".
Izložba je otvorena do 30. jula.
Kurir.rs